Jedanaestog februara navršilo se sto godina od rođenja Rifata Burdžovića, jedne od najfascinantnijih ličnosti nacionalne istorije Bošnjaka/Muslimana u Crnoj Gori. Istaknuti antifašista, revolucionar, narodni heroj, vrsni intelektualac, poeta, veliki patriota. Duhovna i revolucionarna vertikala svoga vremena, reprezentativna politička, ali i kulturna figura ne samo bošnjačko/muslimanskog naroda, koja je dala značajan doprinos stvaranju istorije svoga naroda i vremena.
Inicijator, organizator, pobornik i neposredni učesnik stvaranja novog društva na temeljima evropskih vrednosti i demokratije. Slobodouman, karakteran, nesavitljiv, neustrašiv, poštovan, cenjen i omiljen. Njegova identifikacija sa svojim narodom i domovinom, pred tragičnošću i uzaludnošću vremena u kojem je živeo, nosila je u sebi najuzvišeniji smisao, koji prevazilazi sve podele na ovom južnoslovenskom prostoru.
Sa ponosom i poštovanjem pišem ovaj kratki pomen u slavu i ponos, sećanje, čast i divljenje prema liku, životu i delu Rifata Burdžovića, ali i da otvorim niz dilema i pitanja u vezi sa sramnim izostankom obeležavanja ovog velikog i značajnog jubileja. Obeležavanje istorijskih godišnjica i veliki jubileji, osnovni su toposi u identitetskoj politici jedne nacionalne i državne zajednice. Nema naroda koji ne proslavlja tako značajne događaje iz svoje istorije. To nije nikakvo preterivanje, već najiskreniji izraz poštovanja svojih predaka i njihovih dela, koja su bila herojska, a počivala na dubokim temeljima sopstvene nacionalne istorije i kulture.
Prepoznajući vreme i okolnosti u kojima živimo, te našu aktuelnu društvenopolitičku stvarnost, pitam istaknute intelektualce i kulturne poslenike, te pozvane institucije, koji su razlozi što je propuštena prilika da se dostojno obeleži jedan vek od rođenja Rifata Burdžovića. Pitanje naslovljavam, pre svega, opštini Bijelo Polje, u kojoj je Rifat rođen, SUBNOR-u, svim bošnjačko/muslimanskim institucijama u Crnoj Gori, Srbiji i šire, državnim institucijama CG, koje su pozvane da budu krovni inicijator i realizator ovakvih jubileja, ustanovama koje nose ime ovog istaknutog revolucionara, političkoj i kulturnoj eliti Bošnjaka/Muslimana u CG i šire.
Izostanak programa proslave jedne od najmarkantnijih, ako ne i najznačajnije ličnosti Bošnjaka/Muslimana, jasno pokazuje njihov odnos prema građenju i poštovanju svoje tradicije, istorije, kulture, svog identiteta. Kako nacionalna zajednica kojoj Rifat pripada može obnoviti i afirmisati toliko potrebno samopoštovanje ako propušta da na ozbiljan način proslavi svoje najznačajnije istorijske godišnjice? Koji bi jubilej Bošnjaci trebalo da proslavljaju ako ne ovaj?
Šta god da je razlog, ovaj sramni propust ukazuje na malaksalu i nemoćnu politiku ove nacionalne zajednice ili čak njenog potpunog odsustva. Uostalom, za brigu i svest o istorijskim vrednostima nije presudna nadležnost, već spremnost da se poštuju i cene najvitalnije vrednosti jednog vremena. Umesto da se ovim povodom Rifat ponovo „vrati“ u svoje Bijelo Polje, svoj Sandžak i Crnu Goru, kod svojih rođaka, prijatelja i drugova, on se još više udaljio iz njihovih sećanja i duša. Začuđujuće je da Bijelo Polje, koje slovi kao grad bogate kulturno-istorijske tradicije i središte kulturnih zbivanja, može ćutke i bez ikakvog pomena preći preko ovog jubileja. Mi smo ovim ponizili Rifata Burdžovića, njegovu viziju novog demokratskog društva, viziju afirmacije bošnjačko/muslimanske zajednice, njegovu ulogu kao organizatora ustanka u Sandžaku i najneposrednijeg Titovog saradnika, njegovu veru u ravnopravnost svih naroda i narodnosti na ovom području. Izostavljanje obeležavanja ovog jubileja može da znači kako Rifatova ličnost i njegovo delo nisu dostojni istorijskog pamćenja. Nije li to poruka mlađim generacijama da borba za nacionalno dostojanstvo i antifašističko nasleđe znači i potrebu za revizijom prošlosti? Da li nekome smetaju uspomene na narodnog heroja, komunistu, dokazanog patriotu? Nije li to svojevrstan revanšizam i pokušaj da se krivotvori prošlost na nedostojan način? Možda mnogima smeta uspomena na heroja palog u borbi protiv nemačkog okupatora. Imao bih još mnogo pitanja, ali sama naznaka ovog propusta govori više od dilema i mog zaprepašćenja.
Po svemu sudeći, ova prilika biće propuštena nemarom, jeftinim politikanstvom, ili, ko zna zbog čega, tek, očito je da ne postoji iskrena namera da se jedan ovakav jubilej inkorporira u javno profilisanu politiku afirmacije nacionalnog identiteta i poštovanja svojih najsvetlijih istorijskih trenutaka.
Autor: Ramiz Hadžibegović